U proizvodnji video-igara u Srbiji trenutno radi oko 2.500 ljudi. U svakom trenutku, svakog dana, za posao u jednoj od najperspektivnijih, ali i najmlađih industrija, u kojoj je prosek godina zaposlenih oko 35, traži se više od 100 ljudi.
Tako bar potvrđuju podaci sa platforme Asocijacije industrije video-igara Srbije, gde su sabrane sve trenutno otvorene pozicije u gejmingu. Poslednji izveštaj ove asocijacije, koja broji oko 130 članova, a među njima su i velike kompanije koje imaju više od 100 zaposlenih, ali i dosta srednjih i malih studija, pokazuje da 30 odsto svih zaposlenih čine žene.
Uz to, polovinu svih vođa timova takođe čine dame, što je mnogo veći procenat nego u Evropi. Godišnji profit u gejming industriji iznosi 150 miliona evra, jer je toliko prema poslednjim raspoloživim podacima, 15 najvećih kompanija u Srbiji ostvarilo prihod od video-igara.
Kako ističe Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka asocijacije, kompanije u gejming industriji se susreću sa brojnih izazovima.
– Najveći problem je to što ne postoje prihodi kompanija dok se igra ne objavi, odnosno dok se ne završi proizvod na kojem se radi. Timovi ponekad rade na nečemu i po nekoliko godina, bez zarade. Pitanje je kako se oni onda investiraju, ali nažalost za sada ne postoje fondovi koji su u Srbiji posvećeni samo gejmingu, za razliku od Italije, Nemačke i Francuske. To se i ogleda u broju objavljenih video-igara na godišnjem nivou – navodi Kristina Janković Obućina.
Ima li naznaka da će se to promeniti u Srbiji?– Asocijacija je već pričala o nekim akceleratorskim programima i dosta je bilo reči o olakšicama koje postoje za razliku od ranijeg perioda kada ih nije bilo uopšte. Na primer, sada ima poreskih olakšica za sve timove koji se bave inovativnim razvojima i istraživanjima. Ima pomaka, ali mali timovi i dalje nemaju kome da se obrate, a to je problem – ističe Kristina Janković Obućina.
Generalno, u svetu je i gejming industriji 90 odsto kadra samouko, tako da formalno obrazovanje nema presudnu ulogu prilikom zapošljavanja.
– Dodatan problem predstavlja nedostatak seniora, odnosno iskusnih radnika. Razlog za to je što gejming industrija kao grana privrede postoji relativno kratko, tek u poslednjih desetak godina su počele stvari da se ozbiljnije dešavaju u toj oblasti. Tako da zaposleni u gejmingu nisu mogli čak ni fizički da steknu veće iskustvo od toga koje imaju danas – dodaje ona.
Uvreženo je mišljenje da su u industriji video-igara samo programeri i oni koji se bave animacijom. Ipak, to nije tako, jer se ovim poslom bave ljudi sa širokom lepezom zanimanja.
– Imamo ljude koji pišu, prave muziku, koji se bave produkcijom, tu su i oni iz sektora za ljudske resurse i marketinga... Prošlog leta smo lansirali novu na kojoj se trenutno nalazi baza od 45 radnih pozicija u gejmingu i svaka pozicija je posebno objašnjena – nabraja Kristina Janković Obućina.Većina video-igara je sada digitalna, oko 60 odsto njih su modulne, postoje isključivo u digitalnoj formi, preuzimaju se kao i bilo koja druga aplikacija. Jedino igre za računare i konzolu, u smislu „Soni plej stejšena”, imaju i fizičke i digitalne kopije.